Када се на данашњи дан, далеке 1856. године зачуо дечији плач из једне скромне куће у Кумодражу у Београду нико није ни слутио да је српски народ добио свог хероја и човека којег ће вековима прослављати, као и његове речи с колена на колено преносити.
Када се дете родило и када су му родитељи дали име Степан, историја је могла да почне да се пише.
Степан Степановић Степа био је српски и југословенски војвода.
Србијо реагуј! Највеће БЛАГО Срба продаје се на аукцији у Бечу. Вреди преко 220.000 долара
Учесник је српско-турских ратова, као питомац-наредник, касније потпоручник. У периоду између битака код Сливнице и код Куманова, обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде, дивизије и помоћника начелника Главног ђенералштаба.
Војвода Степа Степановић био је командант Друге армије Војске Краљевине Србије у Церској бици, у којој је српска војска, под врховном командом мог деде, Њ.К.В. Регента Александра, остварила прву победу Савезника у Првом светском рату.
ПРИЧА О ЉУБАВИ С ВИЛОМ
О славном војводи исписане су многе приче, о његовом јунаштву надалеко се чуло и због тога његов рођендан 11. март Срби и данас увек радо обележе, а тако ће бити и довека.
Ипак, најлепша прича о легендарном војводи Степи, поред свега што је урадио за народ и државу је прича о његовој скромности и љубави коју је гајио према његовој кобили Вили. Баш овој са слике.
View this post on Instagram
Од своје Виле се никада није одвајао, пазио ју је и неговао, а када је отишао у пензију, једино што је било када затражио од државе јесте да му оставе његову Вилу, да буде с њим до смрти.
Када је умро 1929. године кобила Вила је сандук са посмртним остацима легендарног Степе носила до гроба.
Пише: Е. И.