Ово је права истина о ХАПШЕЊУ Драже! Зна се ко је издао ЧИЧУ и који је комуниста дошао по њега (ФОТО)

Hа данашњи дан, пре 75 година ухапшен је тада један од најтраженијих „бегунаца“ после Другог светског рата бивши начелник Врховне команде Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић. Тако су комунисти на челу са Јосипом Брозом Титом могли да одахну и да почну на миру своју владавину.

Име Драгољуба Драже Михаиловића и данас у Србији изазива поделе, једни га величају и славе као хероја, док други и даље тврде да је он ратни злочинац.

Било како било Чича Дража је одлуком суда рехабилитован, а четнички покрет данас је изједначен са партизанским, те је тако Србија и званично постала земља која је за време Другог светског рата имала два антифашистичка покрета. Један је предводио Тито и КПЈ, а други Дража.

Фељтон: ПРИЧА 4 – Тито и УДБА држали су ПАПИНОГ најближег сарадника у шаци (ФОТО)

Ко је и како ухапсио Чича Дражу?

Операција хапшења Драгољуба Драже Михаиловића, бившег начелника Врховне команде Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), изведена је у периоду јануар—март 1946. године, а сам чин хапшења одиграо се у ноћи 12/13. марта 1946. у селу Добрунска Ријека у околини Вишеграда.

Операцију хапшења су организовали и извели припадници Одељење за заштиту народа (ОЗНА), док је потрага за Михаиловићем отпочела још маја 1945. године, након слома његових снага на Зеленгори.

Вест о хапшењу Драже Михаиловића јавности је објављена неколико дана касније, 24. марта 1946, а након пар недеља он је изведен на јавно суђење на коме је осуђен на смрт и 17. јула исте године погубљен.

Дуги низ година прича о његовом хапшењу је била обавијена велом тајне, а пошто су се у иностранству, у четничкој емиграцији, почеле јављати различите верзије Михаиловићевог хапшења, у листу „Политика” је августа 1962. године објављен фељтон о његовом хапшењу у коме је изнета званична верзија, према којој је кључни фактор у хапшењу био Никола Калабић, командант Горске краљеве гарде.

Да ли је Никола Калабић издао Дражу?

По званичној верзији, један агент ОЗНЕ је у јесен 1945. године успео да се убаци у илегалну београдску четничку организацију и преко ње ступи у везу са четницима у ваљевском крају, а посредством њих и са Калабићем, кога је причом о пребацивању у иностранство, почетком децембра намамио у Београд, где је ухапшен.

У току истраге Калабић је наводно пристао на сарадњу са ОЗНОМ и са групом од десетак официра прерушених у четнике се упутио на терен у потрагу за Дражом Михаиловићем, који се вешто скривао у селима у околини Вишеграда.

Због сталних потера, које су непрекидно вршиле јединице Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ), Дража је често мењао место боравка, па је „Калабићева група” имала тешкоће да успостави везу са њим, преко неповерљивих четничких јатака.

Након два неуспешна изласка на терен, група је тек из трећег пута успела да успоставе везу са Будимиром Гајићем, четничким командантом из Добруна и преко њега дође до Михаиловића.

Након сусрета са Калабићем и прерушеним официрима ОЗНЕ, Михаиловић је поверовао у причу о повољном стању у Србији и одлучио да крене са њима, након чега је у близини пута Добрун—Прибој, био ухапшен и потом спроведен у Београд.

Ранковић и Крцун водили акцију хапшења Михаиловића

Организацијом хапшења Драже Михаиловића руководио је лично Александар Ранковић, министар унутрашњих послова ФНРЈ, док је непосредном реализацијом руководио Слободан Пенезић Крцун, начелник ОЗНЕ за Србију, који је и сам учествовао у прве две потраге за Михаиловићем.

Ово је кућа Петра Перишића – Француза у коју су по хапшењу спровели Дражу и у коју је по њега дошао Крцун лично:

Групом официра ОЗНЕ, у трећој потрази за Михаиловићем, када је и изврешно хапшење, руководио је Светолик Лазаревић Лаза, заменик начелника ОЗНЕ за Србију.

Упоредо са групом, која је преобучена у четнике заједно са Калабићем, вршила тајну потрагу за Михаиловићем, јединице Народне милиције, КНОЈ-а и Југословенске армије су вршиле јавне потере за Дражом и преосталим четницима.

И Јово Капичић био у акцији хапшења Драже Михаиловића

Такође, значајан допринос акцији дала је и група оперативаца ОЗНЕ, предвођена Јовом Капичићем, која је прерушена у метеорологе, боравила у Вишеграду и околини и сакупљала информације о кретању четника на овом терену.

Рехабилитација четничког покрета

Почетком 1990-их година, након увођења вишепартијског система у Србији, отпочео је процес политичке рехабилитације четничког покрета, као и самог Драже Михаиловића, доводећи у сумњу многе до тада неспорне историјске чињенице на којима је почивала југословенска послератна историографија. Након много година, тада су се у јавности у Србији и Југославији појавиле, у емиграцији раније настале, алтернативне верзије хапшења Драже Михаиловића, које су имале за циљ да оспоре званичну верзију, по којој је Калабић издао Михаиловића.

Према алтернативној верзији Михаиловићевог хапшења, коју заступа истраживач четничког покрета Милослав Самарџић, оперативци ОЗНЕ су уз помоћ британских официра, који су им предали шифре, успели да преко радио-станице прате Дражу Михаиловића и лоцирају место његовог боравка.

Док је сама акција хапшења изведена уз помоћ авиона, који су били преправљени да изгледају као савезнички. У један такав авион који се спустио недалеко од Вишеграда, припадници ОЗНЕ су преобучени у савезничке униформе и снабдевени савезничким пропусницама наговорили већ болесног Дражу да пође са њима у иностранство, али је уместо иностранства авион одлетео за Београд.

Алтернативна верзија хапшења Чича Драже

Алтернативна верзија Михаиловићевог хапшења, оспорена је од стране појединих историчара, међу којима су и они који заступају ревизионистички поглед на период Другог светског рата у Југославији, а сама акција хапшења била је једна од тема „Комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем”, формиране 2009. године.

Иако ова Комисија није успела у својој намери да открије место на коме су сахрањени посмртни остаци Драже Михаиловића, чланови Комисије, међу којима су били историчари Института за савремену историју — Бојан Димитријевић и Коста Николић, имали су прилику да прегледају документа из архиве Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и друга доступна документа везана за операцију хапшења Михаиловића, чиме су се уверили у њихову аутентичност.

Пише: Дарко Злојутро