Србија полако, али сигурно враћа свој “дуг” оснивачима српске државе, а то су свакако Немањићи, ипак за једног члана ове династије Срби мало знају или га бар не цене толико као остале чланове ове династије, а да за то немају разлога.
Тај заборављени српски владар зове се Стефан Радослав познатији као Радослав Дука.
Србија ће, на иницијативу председника Србије Александра Вучића добити монументални споменик оснивачу српске државе Стефану Немањи који ће бити смештен на Савском тргу и сви ћемо моћи да се дивимо овом културно-историјском остварењу.
Имали смо прилике да видимо да је и Јавни сервис коначно снимио какву-такву серију о Немањићима, што је довољан доказ да се ствар се померила са мртве тачке и да се Срби више не стиде својих корена.
Лик Стефана Радослава или како многи историчари воле да га називају Стефана Дуке, многи су први пут видели тек у поменутој серији “Немањићи – рађање краљевине”, али то је кривица свих нас што га кратко помињемо.
КО ЈЕ БИО СТЕФАН РАДОСЛАВ – СТЕФАН ДУКА?
Стефан Радослав Немањић био је српски краљ који је владао у периоду од 1227/1228. до 1233/1234. године, а на престо Краљевине Србије дошао је као најстарији син Стефана Првовенчаног, након његове смрти.
То је само један од података због које је Стефан Радослав био важна историјска личност. Наиме дошао је на власт након смрти једног сјајног дипломате, његовог оца, који је успео да ојача Србију, прогласи је за Краљевину, да се крунише, али и да у време његове владавине српска црква испослује аутокефалност. Ваљало је, сложићете се све то одржати.
Колико смо се огрешили о Стефана Радослава најбоље говори да нико до данашњег дана није сазнао и обелоданио тачан датум његовог рођења, али ни смрти.
Оно што је историјски познато о њему је да је он најстарије дете Стефана Првовенчаног из првог брака са Евдокијом Анђел.
Око 1201. године Стефан Првовенчани је протерао Евдокију због прељубе па се она вратила у Цариград. Деда по мајци Стефана Радослава био је византијски цар Алексија ИИИ Анђел, а баба Еуфорсина Дука Каматерина.
Баш због тог порекла, али и увређености што је његов отац “отерао” његову мајку Евдокију Стефан се у младости потписивао као Стефан Дука. Монах Теодосије је написао да је Стефан Радослав био добар владар, али онда је пао под утицај своје жене и себе је више сматрао Грком него Србином. У неким документима се потписивао као Стефан Дука.
Остаће упамћено да је Стефан Радослав био први српски краљ који је ковао сопствени новац, чиме се може рећи да је један од родоначелника српске валуте.
View this post on Instagram
КО СУ МУ БИЛИ БРАЋА И СЕСТРЕ?
Радославов отац, Стефан Првовенчани касније се оженио Аном Дандоло, унуком венецијанског дужда Енрика Дандола, а Стефан Радослав је имао два рођена брата: Стефана Владислава који га је наследио на српском престолу и Светог Саву Другог који је био трећи српски архиепископ.
Такође је имао две рођене сестре: Комнину која је прво била супруга албанског принца Димитрија Прогонова, а затим се удала за грчко-албанског старешину Грегорија Камонаса, и сестру чије име није познато, а за коју се претпоставља да је била жена севастократора Александра Асена и мајка Коломана Другог Бугарског.
С очеве стране, имао је полубрата Стефана Уроша Првог који је владао Србијом од 1241/1242. до 1276. године и био је познат као Урош Велики.
Између 1219. и 1224. године, Стефан Радослав се, на очевом двору у Паунима, оженио Аном Анђелином Комнином чији је отац био епирски и солунски владар Теодор Анђел Дука Комним. За медени месец су отишли у Зету.
КРУНИСАО ГА СВЕТИ САВА, АЛИ СЕ НИЈЕ СЛАГАО С ЊИМ
Долазак на власт неколико година пред крај своје владавине, Стефан Првовенчани је дао најстаријем сину Стефану Радославу да управља делом Захумља и Зетом са Котором. Претпоставља се да је од 1222. – 1228. године он био гувернер ових области.
1227/1228. године Стефан Радослав је наследио оца, а крунисао га је његов стриц и први српски архиепископ Свети Сава, баш као и Стефана Првовенчаног у манастиру Жича.
Ипак и ако је био у добрим односима са својим стрицем Светим Савом око црквених питања се консултовао са охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном због чега је угрозио интересе српске цркве и државе.
Претпоставља се да је то погодило Светог Саву који је 1229. године отишао у Свету земљу са циљем да пронађе мир и да натера братанца да размисли о свом поступку.
ЗБАЦИВАЊЕ С ВЛАСТИ
Збацивањем са власти Стефан Радослав се у потпуности ослањао на Епир, али у априлу 1230. године његов таст Теодор и епирска војска су поражени од стране Бугара у битки код Клокотнице. Због тога Стефан Радослав више није могао да рачуна на њихову подршку, а они који су били против њега, тражили су помоћ од Бугара да га смене. Упркос томе, на власти је остао наредне три године, а подржао га је и Свети Сава.
Крајем 1233. или почетком 1234. године, властела се побунила и на српски престо је довела његовог млађег брата Стефана Владислава који се оженио ћерком бугарског цара.
Стефан Радослав је са супругом побегао у Дубровник у коме је желео да нађе савезнике који би му помогли да поврати власт. Ипак, Дубровчани то нису смели да ураде јер им је претио нови српски краљ. Након тога, Стефан Радослав и Ана су отишли у Драч код деспота Михаила ИИ Анђела.
У једним изворима се помиње да је Ана преварила Радослава са латинским најамником Фругон, док у другим пише да су се заједно вратили у Србију и да су се замонашили. Стефан Радослав је молио стрица Саву за опроштај и замонашио се у манастиру Студеница. Добио је име Јован.
Више ништа није покушао против свог брата Владислава, а постоје тврдње да је добио део српске земље на управу. Сазидао је припрату на цркви свете Богородице у Студеници. Упокојио се после 1235. године и сахрањен је у овом манастиру.
Пише: Дарко Злојутро