Српска историја заиста је бурна и пуна свакавих догађаја за које се са сигурношћу зна да су се догодиле, али их ипак у званичним историјским књигама нећете моћи пронаћи. Зправо о једном таквом догађају вам пишем и откривамо како је заиста књаз Милош извојевао „Хатишериф“ од турског султана Махмуда Другог.
На данашњи дан, тачније 2. фебруара 1834. године српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда Другог, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
Споменик Стефану Немањи поделио је Србију! Историчари су дали одговор на све критике (ФОТО)
Тако су Србија и њен тадашњи владар кнез Милош Обреновић „извојевали“ од турског султана Махмуда Дрзгог аутономију у оквиру Отоманског царства, која је добијена објављивањем чувеног хатишерифа, који је 1830. године, три године пре овог трећег документа свечано прочитан у присуству кнеза Милоша Обрновића и београдског паше у Београду на Ташмајдану.
Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.
За овог КРАЉА Срби су чули у “Немањићима” на РТС, а немају појма колико је променио Србију
Ипак и овај важан документ за Србе није прошао без теорије завере, а једна од њих гласи да смо га добили захваљујући ни мање ни више него хомосексуализму!
Наиме, за добијање најважнијег „Хатишерифа“ најзаслужније је лукавство и дипломатија пре свега књаза Милоша, али и једног човека – Петра Инчка.
Петар Ичко је био један од највиђенијих Срба. Био је српски трговац, дипломата и један од главних организатора Првог српског устанка. Цинцарског порекла, рођен је у Катраници, у данашњој Грчкој.
Вратио се у Србију 1804. године и помогао је у подизању Првог српског устанка. Устаницима је чинио велике услуге купујући храну за војску у Срему и Банату и обављајући важне дипломатске послове у корист Срба.
Мистерија РУКЕ Светог Саве! Ово је највећа српска светиња и Срби пред њом клече и моле се (ФОТО)
Због знања страних језика, свестраног образовања и свог држања, уживао је велики углед код Срба и Карађорђа и спадао је међу прве људе у Србији, а то је један од главних разлога зашто је од стране кнеза Милоша послат у Цариград да преговара са Портом.
Баш пред полазак у Цариград, кнез Милош му је дао легендарно дипломатско упутство које нама данас можда изгледа смешно, али у време када је написано није било послато због духовитости, већ да би упозорили Ичка на опасности које вребају у царској престоници, као и упутства како треба да се понаша пред султаном.
Оно гласи:
„Слушај Петре, ти ћеш ићи као наш први Амбасадор код Порте. Кад стигнеш у Цариград примиће те Султан у аудијенцију и предаћеш му акредитивна писма. Пази добро Петре, кад будеш тамо пред Султаном. Да се курчиш бре, да виде Турци да Србија није мачији кашаљ. Не могу они да раде како они хоће. Али Петре, добро води рачуна. Ако на то твоје курчење, почне и Султан да се курчи, е… ти Петре, одма’ да одкурчиш, јер је Србија ипак мала земља. И да знаш – Султан је слаб на паре и на мушко дупе, а ми паре немамо да ти дамо, а ти ми се без Хатишерифа не враћај.“
View this post on Instagram
Ичко је био масон. По оснивању београдског магистрата постао је његов први председник 1807. године. У мају 1808. године, када се враћао са једне гозбе у Топчидеру, нагло му је позлило и једва је дошао кући у Београд. Чинили су све да га спасу од отрова, али нису успели. У то време су колале гласине да су га отровали пријатељи руског царског представника Константина Родофиникина.
Сахрањен је у манастиру Раковица у близини Београда.
Пише: Дарко Злојутро