Фељтон: ПРИЧА 1 – Убијали су нам психу на Голом отоку! (ФОТО)

Логор на Голом отоку, сва та зверства која су чињена на овом острву на Јадрану, убијања и мучења затвореника који су „робијали“ на месту које многи називају најкрвавије место на Балкану увек су актуелна тема у Србији, а поново се о њима прича захваљујући књизи „Голи оток у Београду„.

У овој књизи коју можете поручити ОВДЕ поред описа мучења како физичког, тако и психичког кроз које су пролазили затвореници на Голом отоку, објављени су и разговори са људима који су преживели сва та зверства, па и са човеком који је први као кажњеник крочио на ово јадранско острво.

Да ли је ово највећа ТАЈНА Србије? Како су Срби добили ХАТИШЕРИФ од Турске и шта је Кнез Милош наредио?

***

На Голом отоку многи људи су завршили тако што су испричали неки политички виц, имали лепу супругу која је запала за око неком моћнику или их је неко без постојања било каквог доказа потказао и пријавио као „човека који ровари против СФРЈ“.
А преносимо вам делове из књиге.

***

Зауставили смо се код градске луке, Сињ је предивно место на Јадрану, а човек који не зна његову бурну историју и да су људи баш са овог места послани у логор пожелео би овде стално да летује.

Укрцали смо се наб род “Мала Марија” који ће нас одвести до Голог отока. Чим сам спазио име насмејао сам се. Усликао брод и послао мојој жени слику и написао јој: “Кажем ја, Марија је и на Голом отоку”.

Мистерија РУКЕ Светог Саве! Ово је највећа српска светиња и Срби пред њом клече и моле се (ФОТО)

Море је било мирно и прелепо. То су они дани када се пловидбом по Јадрану за њега може казати да је најлепше море на свету. Сео сам до мојих јунака Павла и Радована. Дуго смо ћутали и гледали у море и уживали у погледу. Одједном испред нас указале су се стене, високе, чинило се до неба. То је то, то је Голи оток.

***

Господине Павле или да Вас зовем друже Павле – прекинуо сам заглушујућу тишину.

„Читав живот сам био друг, тако да може слободно друже“, рекао ми је овај храбри човек.

Шта Вас је после толико година поново натерало да дођете овде?

„Зову ме моји другови који су остали овде“ рече Павле док задржава сузу и показујући ми руком на стене овог злогласног оства на Јадрану.

Остао сам одмах без текста. У самом старту осетио сам се ко шахиста који је добио „шустер мат“. Шта даље питати овога човека? Ипак, имао сам ту срећу да је сам отворио душу и кренуо, као да је мене само чекао, да се јада:

„Тешке су то године биле. Пуне крви, зноја и плача. Мени нису толико тешко падале батине које смо добијали као антибиотик, већ ме је убијало то психичко мучење. Где су нас терали, да ми кажњеници, другови, који једемо исти хлеб, једни другог цинкаримо, пријављујемо и зверски тучемо. То су страшне ствари. Убијали су нам психу“.

Због чега сте завршили на Голом отоку?

„Ја сам бивши партизан, живот сам дао за Југославију и да истерамо Немце из наше земље. Овде сам дошао јер сам јавно испричао да се људи који су крварили за земљу не смеју слати у затворе и према њима зверски поступати“.

***

„Стигао сам у тој последњој групи (четвртој) политичких робијаша да окајем грехе. Чим смо изашли из брода морали смо проћи кроз врсту која је називана „Топли зец“. То је била традиционална добродошлица која је увек чекала нове кажњенике. У две врсте стану „старији“ робијаши па ланцима, канапом, моткама ударају до изнемоглости по нама, а стражари са стране се смеју и вичу „Удри банду“ – каже ми Павле док пристаје ногом на место одакле је пролазио кроз ту крваву врсту, а данас је од ње остала само бела трака у бетону којом су логораши пролазили, а из ње излазили без зуба, разбијене главе и сломљених костију.

***

Психичко мучење било је језиво. Терали су нас да бијемо своје другаре, који су нешто згрешили, да цинкаримо, па често и да пријављујемо и оно што нисмо чули, јер например, ако дуго не бих пријавио друга како нешто ровари, био бих претучен изгладњиван и мучен или бих био стављен у бојкот.

Пише: Дарко Злојутро