Још један споменик поделио је Србију! Ево ко је заиста био ДЕСПОТ СТЕФАН Лазаревић?

Деспот Стефан Лазаревић, добио је још један споменик у српској престоници, коју је много задужио, јер је дословно од рушевине направио главни град.

У народу је познат и као Високи Стефан, био је син кнеза Лазара и кнегиње Милице, али реч је и о владару, витезу и песнику, кога су историја и народно памћење сместили у сам врх српског владарског пантеона, и који је од древног и запустелог Београда створио престоницу Србије.

У повељи коју је деспот Стефан издао у Београду, између осталог остало је записано следеће:

Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд који је по случају разрушен и запустео, саздах њега и посветих Пресветој Богородици.

Како би у обновљени град привукао што већи број трговаца, занатлија и уопште, људи чија су знања и вештине биле неизоставни део једне ондашње метрополе, млади суверен је издавао повластице, почео са утврђивањем градских зидина, и био један од првих европских владара који је уместо најамничке увео сталну војску.

Све ТАЈНЕ споменика Стефану Немањи! Везан је чак и за Храм Светог Саве, а ево на чему стоји (ФОТО)

На Калемегдану се и данас могу видети остаци велелепног дворског комплекса, у коме је овај даровити и свестрани владар са својом свитом проводио време, балансирајући између вечито сукобљених страна истока и запада.

Ваља напоменути да је у такозваном доњем калемегданском граду било и седиште Београдске митрополије – Митрополитски двор и Саборна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице у којој је чувана велика икона са представом Мајке Божје, за коју се веровало да ју је живописао јеванђелиста Лука.

ПРЕДСТАВЉА ГОРОСТАСНУ ФИГУРУ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Када је имао само 13 година, започиње своју владарску каријеру и на своја плећа узима Србију – оптерећену материјалним и људским жртвама, у којој влада безвлашће и страх од турске најезде.

У том периоду, преживела властела се повлачила на своје територије без жеље да брине о становништву.

Споменик Стефану Немањи поделио је Србију! Историчари су дали одговор на све критике (ФОТО)

У оваквим околностима и уз свесрдну помоћ мајке, Стефан је сазревао као личност, државник и ратник. Стефан Лазаревић израстао је у, појавом, невероватног човека. Био је риђокос, имао је плаве очи и био необично висок. Причало се да људи нису могли дуго да издрже његов поглед.

Зашто Стефан Високи?

У много чему особен, он је једини српски владар чији су земни остаци идентификовани ДНК анализом, што додатно заокружује слику о његовој посебности и у смрти, и у животу.

Дуго се мислило да је гроб деспота Стефана у манастиру Копорин.

Након ДНК анализе која је обављена на моштима пронађеним у неименованом гробу у манастиру Манасији, његовој задужбини, утврђено је да мошти припадају Стефану, особи у најближем сродству са кнезом Лазаром Хребељановићем.

Откривени земни остаци деспота Стефана говоре о његовој висини од око 178 цм, што је импресивна висина у епохи у којој се просечни раст одраслог мушкарца кретао око 165 цм.

ПРВИ ВИТЕЗ ЕВРОПЕ

После Косовског боја Србија се обавезала на слање помоћних одреда отоманском султану и плаћање данка. Као отомански вазал, Стефан је предводио српске одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре.

Битка код Ангоре 1402. била је тежак пораз Отоманских снага, али и место где је Стефаново ратничко умеће највише засијало. Након ње добио је и титулу деспота.

Књижевник Александар Тешић, аутор романа о деспот Стефану „Онај што научи мрак да сија“, каже:

– Након овог боја слава деспота Стефана прочула се надалеко. Сви су му се дивили као ратнику. Чак су му и Монголи „скинули капу“. Са друге стране, у бици код Ангоре султан Бајазит је заробљен и убрзо је умро, а постојала је изјава деспота Стефана да је то био његов најсрећнији дан јер се ослободио Бајазитових окова.

Након Ангорске битке углед Стефана Лазаревића је нагло порастао, а легенде о његовом јунаштву рашириле су се по Европи.

Прича каже да су млади ратници из читаве Европе “хрлили” у Србију како би их баш Стефан Лазаревић прогласио за витеза, и то су сматрали највећом чашћу.

Сви ови догађаји очеличили су деспота Стефана. Био је члан Витешког реда Змаја, познат и признат у читавој Европи. Из оснивачке повеље реда знамо да је управо деспот Стефан био “Први витез“, а чланови овог реда биле су водеће личности тадашње Европе.

Изузетна улога деспота Стефана у историји Београда

Дубоко свестан деликатног положаја мале Србије медју великима, деспот Стефан је 1403.године, постао вазал и мађарском краљу Жигмунду. Ипак, у замену за то, Србија је добила свој “бели град”, Београд је постао саставни део Србије и њена престоница.

До тог времена Београд је био разрушен, напуштен и “уклет“ град. Деспот га је средио и у њему владао око 15 година. Ту је подигао и цркву посвећену Богородици, заштитници и њега и Београда. Новостворена престоница је као своју славу прогласила Вазнесење Господње – Спасовдан и то се није променило до данашњих дана.

Захваљујући изузетној вештини владања, деспот Стефан је сломио отпор властеле, а периоде мира је искористио за снажење Србије у политичком, економском, културном и војном погледу.

Деспот Стефан као покровитељ културе и уметности

Из различитих извора могуће је закључити да је деспот Стефан много одударао од раскалашне властеле свога доба.

1. Понајвише је волео да чита и разговара са ученим људима.
2. Волео је да пише и да лично преводи са грчког.
3. Kао и да одлази у лов, а посебно са соколима.

Уживао је у хорском певању духовних и литургијских композиција, а за световну музику, по речима Константина Филозофа, није много марио, са изузетком походне војне музике, за коју је мислио да је добра за подизање војног морала при ратним сукобима.

Пише: Е. И.