Вести

Срби су имали и Светог Саву ДРУГОГ, па су га ЗАБОРАВИЛИ! Био је Немањић, а данас његове мошти чине ЧУДА

Foto: spc.rs

Српска православна црква и верници 27. јануара прослављају „Савиндан“ у част првог српског архиепископа Светог Саве рођеног као Растко Немањић, трећи син великог жупана Стефана Немање.

“Свети Саво ти помози да живимо ми у слози”, део је химне коју је српски народ испевао свом првом архиепископу. Међутим оно што многи Срби не знају то је чињеница да је овај народ имао и Светог Саву Другог, који је такође из породице Немањића и био је трећи српски архиепископ!

Свети Сава Други, био је један од важнијих српских архиепископа, али је пао тотално у сенку Светог Саве, а у историјским читанкама готово да га и нема, те многи људи, данас у Србији и не знају да је он заиста постаојао. Исто тако немају појма колико је он важан за постојање данашње Српске државе и цркве.

Свети Сава Други рођен је око 1.200. године као Предислав и такође потиче из династије Немањића. Тачније он је син краља Стефана Првовенчаног, а братанац првог српског архиепископа Светога Саве.

Док су прва три сина Стефана Првовенчаног Радослав, Владислав и Урош један за другим као краљеви владали Србијом, четврти Предислав да од младости није показивао интересовање за овоземаљске почасти.

Следујући пример свог великог стрица који му је био узор Предислав се замонашио у манастиру Хиландар, ту је и добио име Сава, као и његов стриц. Недуго затим из Хиландара одлази у Свету Земљу да се поклони Гробу Христовом и да види сва места страдања Нјеговог.

Из Хиландара прво је постављен за Епископа хумског, а онда за Архиепископа српског.

View this post on Instagram

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

Изабран је за Архепископа српског после Светог Арсенија 1264. године под именом Сава Други.

Управљао је Црквом седам година с великом преданошћу и љубављу, знајући, како вели његов биограф Свети архиепископ Данило, “да ће свако одговарати за дани му талант и зато се неослабљено бринуо за Богом даровану му паству стада Христовог“.

Упокојио се 1271. године у Пећи, а мошти му леже и данас у Пећкој патријаршији.

За његове мошти животописци кажу да „леже у гробници у Пећкој патријаршији, да исцељују, да из њих излази мирис који освећује ваздух и да се над њима догађају многа чудеса“.

Лик овог светитеља сачуван је на фрескама у Студеници, Ариљу, Сопоћанима и Ораовици.

У Пећкој патријаршији изнад његове гробнице налази се представа његовог успења, а Српска црква прославља га 21. фебруара.

Пише: Д. Злојутро