Споменик Стефану Немањи поделио је Србију! Историчари су дали одговор на све критике (ФОТО)

Србија ће ускоро добити још један свој симбол по коме ће бити препозната у свету, а реч је о откриванју монументалног споменика оснивачу српске државе Стефану Немањи на Савском тргу у Београду.

Још током изградње овог споменика могли смо да чујемо, али и видимо многе „патриоте“, „стручњаке“ који су брже-боље решили да сруше споменик и пре подизања.

За овог КРАЉА Срби су чули у “Немањићима” на РТС, а немају појма колико је променио Србију

Тако смо слушали да овај споменик нису требали Руси да направе, да место за његово постављање није одговарајуће, као и да је то још једна од сулудих идеја Александра Вучића, па до последнје критике која каже: „Шта ће мач у руци Стефана Немање?“

Било како било, на Савиндан Србија ће се коначно одужити оснивачу српске државе и заиста није могуће а да се не запитамо како је могуће да више од осам векова Срби нису подигли споменик ономе који им је први подарио државу?

На неке од ових критика одговорили су и заиста стручни и позвани људи.

„Пут који је устројио Стефан Немања, који је као владар успео да учврсти српске средњовековне државе не само мачем, већ и стварањем духовног штита и устројством српског отачаства, није напуштен“, рекла је професорка историје средњег века на Филозофском факултету у Београду Смиља Марјановић Душанић.

Срби су имали и Светог Саву ДРУГОГ, па су га ЗАБОРАВИЛИ! Био је Немањић, а данас његове мошти чине ЧУДА

Велики жупан, родоначелники владарске династије Немањића и један од најзначајнијих српских владара, коме ће 27. јануара на Светог Саву, у престоници свечано бити откривен монументални споменик, по мишљењу Смиље Марјановић Душанић одавно је заслужио тај споменик.

Занемарујући естетске расправе о споменику, делу руског вајара Александра Рукавишњикова, које, каже , могу бити оправдане и легитимне, полемике о томе да ли је Стефану Немањи (око 1113-1199) требало подићи споменик и тако га још једном оживети у колективном сећању не само српског народа, већ свих грађана Србије, професорка сматра потпуно неумесним.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

”Ради се о елементарном неразумевању. Замењене су тезе, а легитимно критиковање власти око споменика, претворило се у нешто што је бесмислено. Тривијално је, ружно и банално да се изговори толико бесмислица о подизању тог споменика, о томе да ли је Стефан Немања знао шта је Београд, да ли је владао Београдом, а зна се да није… ”, рекла је за медије Марјановић Душанић.

Она о Стефану Немањи говори као о личности која је ”обасјала” средњи век, али и касније векове, све до данашњих дана, а коју српски народ, као и његове синове Саву и Стефана, препознаје као оне који су ”устројили добар пут српском отачаству”.

Без намере да, како каже, негира преднемањићке традиције и умањи њихов значај, Марјановић Душанић истиче да се тек од Стефана Немање, касније Светог Симеона, устројио пут ”тражења места српског отачаства у светој историји”.

Како каже, подизање манастира Студенице и Хиландара, за живота Стефана Немање, прво владара, а потом монаха, били су кључни моменти, који су тај пут устројили и трасирали.

Говорећи о значају Стефана Немања за српску државност, наглашава његово разумевање времена, политике и идеологије, као и разумевање феноменена светости, који је, како наводи,у средњем веку био од кључне политичке важности, али је важан и данас.

‘’Стефан Немања је успео да своје државе учврсти не само трудом и својим мачем, који му свећ и стварањем једног духовног штита, српског отачаства, на начин на који пре њега није било устројено. И тај добар пут, како га дефинише његов син и биограф Стефан Немањић, са малим разликама и превирањима кроз историју, до данас није напуштен, односно, нико се није усудио да га напусти””, указује Марјановић Душанић.

Указује да су политику Стефана Немање у пуној мери наследили његови талентовани синови и водили ””отачаство своје српске земље”””, у временима великих сламања у свету.

”Нису само данашње времена тешка. У врло сложеним и тешким околностима Немањини синови успели су да остану на свом путу, да нађу дипломатска средства и врло јаку веру која им је помогла да тај ”брод одрже”, наводи Марјановић Душанић.

За српску државу Немањиног времена пресудно је, каже, било укључивање у византијски систем хијерархије државе и владара, у чему су учешћа узела обојица његових синова.

”Када су се прилике промениле, они су били довољно паметни и храбри да крену различитим путевима, али да остану на трагу онога што је неговање култа њиховог оца, Стефана Немање, и уздизања државе”, наводи професорка.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Александар Вучић (@avucic)

Историчар Дејан Ристић додаје и то да је Стефан Немања прворазредно важна историјска личност у којој је сабрано много тога што је вековима након његовог живота „карактерисало наш национални идентитет, а што се на најбољи могући начин огледа у родољубљу, слободарству и непокору” и што га чини „ванвременским симболом овог народа и његове отаџбине”.

– Страхујем да је за већину нас велики жупан Стефан Немања само једна у низу магловитих личности националне повести о којој недовољно знамо нити желимо да та своја оскудна знања обогатимо и објективизујемо. Са друге стране, то што о нечему не знамо ама баш ништа или, у најбољем случају, једва понешто, никако нас не спречава да се бесконачно надмећемо у „спортској” дисциплини у којој смо у самом светском врху. У питању је наша насушна потреба да ама баш о свему имамо мишљење и да га, као такво, још истрајније заговарамо уколико приметимо да наш саговорник са њиме није сагласан – каже Ристић.

Академик и историчар Љубомир Максимовић каже за РТС да се Стефан Немања враћа на место које заслужује.

„Усудићу се да кажем да је Стефан Немања био најзначајнији владар у српској средњовековној историји, али да у потоњим вековима његова слика као да мало бледи у свести народа“, сматра Максимовић.

Наводи да Немања јесте третиран као нека врста оца нације, али да слика бледи у поређењу са његовим великим потомцима Светим Савом и Стефаном Душаном.

Професор Правног факултета Сима Аврамовић каже да је неспорно каква је фигура Стефана Немање у историји и да је зато зачуђујуће да је било коментара и питања да ли је споменик уопште потребан.

„Читали смо по новинама разне квалификације Немање као зликовца, злочинца и не знам шта све. То је чак и нормално, разумем потпуно различита мишљења, али за мене је најважније да почињемо да градимо једну културу континуитета о којој нисмо много водили рачуна. То је новина коју ће Србија добити са спомеником“, наглашава Аврамовић.

Извор: Медији