Душанов законик познат у прошлости и као „Закон благоверног цара Стефана„, уз уз Законоправило Светог Саве, најзначајнији је извор српског средњовековног права.

Овај „Законик“ донет је на два државна сабора властеле и црквених великодостојника.

1. Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 20. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова.
2. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.

Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.

Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства.

Споменик Стефану Немањи поделио је Србију! Историчари су дали одговор на све критике (ФОТО)

Такође желео је и да ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.

Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душановог за цара Срба и Грка 1346. године.

Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила:

• У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило.
• Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права.

Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, а потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници).

Срби су имали и Светог Саву ДРУГОГ, па су га ЗАБОРАВИЛИ! Био је Немањић, а данас његове мошти чине ЧУДА

У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа.

Душанов Законик је садржао 201 члан, али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана.

Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта:

1. Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник)
2. Скраћена Синтагма Матије Властара

Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа.

Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век).

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих.

Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.

Шта у Душановом законику заправо пише?

Од 1 до 38. члана налазе се одредбе о правима и обавезама Цркве, о њеном положају, надлежностима, обавезама према цару, судској власти…

Од члана 39 до 63. Законик говори о правима и обавезама другог повлашћеног сталежа – о властели.

Ове одредбе Законика им гарантују неприкосновеност баштине и разне друге повластице.

Говоре о пронији, обавезама према владару, поштовању судија и суда…

Од члана 64 до 83. Законик се бави правима и обавезама зависног становништва.

Поред одредби које забрањују претерану експлоатацију зависног становништва од стране њиховог господара, Законик прецизно регулише и обавезе зависног становништва према њиховом властелину.

После 83. члана следе одредбе о градском сталежу и трговцима, о кривичној одговорности града и градске земље, о одговорности војника…

Сурове казне?

Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле глоба тј. новчане.

Било је и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање.

Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу.

Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју:

“Члан 53. О насиљу:

Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.

Члан 54. О блуду властелинке:

„Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.”

“94. О убиству:

„Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.“

95. О псовци:

„Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.“

96. О убиству:

„Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.”

Пише: С. З.