Звали су га ЛОРЕНС ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ, да ли сте чули за њега? Овај амерички агент желео је да уради немогуће

Да ли сте чули „Лоренса од Југославије“? Он је био амерички обавештајац који је током Другог светског рата „радио“ на Балкану, а твдрио је да може доћи до уједињења четника и партизана. Ово је прича о Алберту Блезијеру Сајцу.

Алберт Блезијер Сајц (енгл. Albert Blazier Seitz, 16. август 1898 – 16. јул 1962) је био амерички обавештајац, припадник Канцеларије за стратешке услуге током Другог светског рата.

Ово је права истина о ХАПШЕЊУ Драже! Зна се ко је издао ЧИЧУ и који је комуниста дошао по њега (ФОТО)

Веровао да може доћи до уједињења снага генерала Михаиловића и Јосипа Броза, а како због те тврдње и свог деловања на Балкану добио је надимак „Лоренс од Југославије“ према Томасу Едварду Лоренсу („Лоренс од Арабије“), који је ујединио Арапе у борби против Турака.

ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

Алберт Блезијер Сајц током Другог светског рата налазио се у штабу генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а у својој књизи „Михаиловић- преварант или херој“ написао је о десет заповести генерала Михаиловића:

1. Увек води или надахни инспирацијом.
2. Познај свој терен као сопствени длан.
3. Обучавај своје људе, борце и сељаке, да пријаве сваки покрет и акције непријатеља.
4. Искорени своје издајнике и брбљивце.
5. Нападни само онда када задобијеш предност.
6. Брини о својим борцима да су чврсто затегнути и нахрањени.
7. Користи што је мање бораца могуће, стварај резерве код сељаштва и обучи их да се боре у специфичним акцијама.
8. Никад не дај непријатељу шансу да те нападне. Удари га јако и потом обустави напад и нестани, док је он још у шоку.
9. Реквирирај за своје потребе од непријатеља у борби или од оних који могу да ти дају. Помажи сиромашнима. То ће држати људе на твојој страни.
10. У свом циљу држи се Бога и народ ће се држати тога, јер то значи слободу, а без слободе, човек је бољи мртав.

Алберт Блезијер Сајц се школовао на чувеној Војној академији Вест Поинт. Напустио је студије и постао инжењер.

На почетку Другог светског рата се придружио америчким маринцима и унапређиван је до чина потпуковника. Потом је прешао у Канцеларију за стратешке услуге и почео да се бави питањима стања у окупираној Југославији.

У Југославију се спустио 23. септембра 1943. године, заједно са бригадиром Чарлсом Армстронгом. Они су искочили из авиона и спустили се на планину Чемерно.

Учествовао је у ослобођењу Вишеграда у октобру 1943. године. Тамо је присуствовао нападима на цивилно муслиманско становништво, које су поједини кривили зато што су усташе „клали српске сељак“, али је онда стрељан један припадник ЈВуО и са одмаздама се престало.

КАКО ЈЕ ГОВОРИО О НИКОЛИ КАЛАБИЋУ?

О Николи Калабићу, команданту Горске краљеве гарде којем је поклонио свој револвер, Сајц је рекао:

„Био је најзанимљивија личност четничког покрета. Висок, витак, снажне грађе, лепих црта лица, лако препознатљив. Имао је црну густу браду, која му је савршено пристајала и зелене очи које су просто стрељале“.

Крајем марта 1944. године је одлетео са аеродрома код Берана за савезничку базу у Барију и тамо поднео извештај о стању у Југославији.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

Након рата се посветио дипломатији и био војни аташе у дипломатским представништвима САД, док поједини извори наводе да је као припадник Централне обавештајне агенције организовао антикомунистичке герилце за устанак против Енвера Хоџе у Албанији.

Пише: Дарко Злојутро