Благовештенски сабор веома је важан за Србе у Војводини: Да ли знате због чега и ко је на њему био?

На дан, 2. априла 1861. гoдине, у Сремским Карловцима је отпочело заседање чувеног народно-црквеног скупа политичких и верских првака Срба из тадашње Хабзбуршке монархије, који је у историографији остао упамћен као Благовештенски сабор, један од најзначајнијих догађаја у политичкој историји српског народа северно од Саве, Дрине и Дунава.

Када је Аустрија, nосле пораза код Солферина (24. јуна 1859), изгубила рат са Француском и Сардинијом, била је присиљена да учини извесне уступке Мађарској. Тзв. октобарском дипломом (20. октобра 1860) враћен је ранији устав, а 26. фебруара 1861. године објављен је тзв. „фебруарски патент“. Овим је, у ствари, уведено федеративно уређење са централним парламентом у Бечу.

Гроф Менсдорф-Пуји имао је да – по питању Војводине – саслуша представнике не само Срба, него и представнике Мађара, Немаца и Румуна, па, као што је духовито приметио Новак Радонић, најпосле ,,и чивутске рабинере, хоће ли Српско Војводства или га нећеду – за ствар, за коју су Србљи потоцима крв проливали„.

Како је краљ Александар скинуо главу Апису? Све о СОЛУНСКОМ ПРОЦЕСУ што нисте знали (ВИДЕО)

Представнике Срба гроф Менсдорф-Пуји саслушао је у Кикинди, Суботици и Новом Саду.

Срби су у Новом Саду одлучно су тражили да се о тој ствари расправи само у Српском народном и црквеном сабору,једино надлежном да донесе одлуку о томе питаљу. Али једва да је Менсдорф-Пуји и саставио извештај, пре него што је овај био узет на разматрање, 27. децембра 1860. године, објављена је царска одлука којом се Српско Војводства укида и на основу „државноправних претензија“ Мађарске.

Већ 29. децембра пронели сy се гласови у Новом Саду као да се Срби спремају да, због укидања Војводине, оружјем нападну несрпско становништво.

После ове царске одлуке државни министар и мађарски канцелар позову патријарха да пошље неколико – највише двадесет – представника српског народа у Беч ради преговора о положају Војводине.

Патријарх одбије овај захтев са мотивацијом да је о том питању једино надлежан да расправља Српски народни и црквени сабор.

Овај ХРАМ у Чачку зову „СРПСКА АЈА СОФИЈА“! Када прочитате историју ове светиње схватићете и због чега

5. марта објављено је царево лично писмо, којим се сазива сабор да стави своје предлоге, у обзиру на ујемчено одржање од старина постојећих српских привилегија и законитих егземција, а поглавито на српску народност и језик, и да прецизно формулише услове и гаранције, које нађе да су нужне поводом инкорпорације Српског Војводства у краљевину Мађарску“.

После ове царске одлуке управа Војводства Србије у Темишвару била је потчињена мађарском дворском канцелару барону Вају. Нижс управне власти вршиле су своју функцију до 1. маја 1861. године, а тада су цела администрација и правосуђе некадашњег Српског Војводства прешли у надлежност мађарских власти.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

ШТА ЈЕ ЗНАЧИО БЛАГОВЕШТАНСКИ САБОР?

Благовештенски сабор почео је са радом 2. априла 1861. године. Сабор је стао на гледиште Темишварског сабора и Мајске скупштине да Срби имају право на своју политичку територију, са својим властима, те је изнео своје жеље у погледу граница Војводства, његовог основног уређеља, као и о односу Војводства према другим државним факторима.

Благовештенски сабор желео је знатно уже границе Војводства, померајући тежиште Војводине ка југу, да би Војводства било што више српско, те је
тражио да у његов састав уђу: сремски провинцијал, тј. срезови румски, илочки и вуковарски; доља Бачка без делова Војне границе; а од Баната, земљиште поред Тисе и Мориша које обухвата разбацана српска насеља са Темишваром, који је требало да буде седиште Војводине.

По статистичким подацима, којима су Срби бранили ове своје захтеве, било би у том Војводству Срба 299.078, док би Heмaца, Румуна, Хрвата, Словака, Бугара, Мађара и Јевреја било укупно 352.275.

Ако се узме да су Срби са Југословенима католицима једна етничка целина, онда би их било укупно 345.777, док би православних било 376.121 душа.

Али, када би у оквир Војводине ушло и подручје Варадинског пука, те подручје пукова Банатско- немачког и Банатско-српског, као и Шајкашког батаљона, у том случају било би у Војводству Срба 498.078, а оних који говоре српскохрватски 584.777, док би православних било 636.121 – од укуnно 1,001.354 становника.

Закључке Благовештенског сабора двор никада није узео у разматрање те, природно, по њима нису ни донете било какве одлуке.

ПРАВИ ПОВОД ЗА ОДРЖАВАЊЕ САБОРА

Повод за његово одржавање, било је укидање Војводства Србије и Тамишког Баната, административно-управне јединице, тј. круновине у оквиру Аустријског царства, основане 1849. г., од стране Фрање Јосифа, крајем 1860. г.

Сабору је присуствовало 75 представника српског православног клера и грађанства, и то само са подручја бившег Војводства Србије и Тамишког Баната, односно без присуства Срба из Хрватске, Славоније и Војне границе, односно јужних и југоисточних делова Срема, Бачке и Баната.

На Благовештенском сабору српска интелектуална и политичка елита се сложила око захтева за српском аутономном територијом у оквиру Хабзбуршке монархије, али се поделила око начина на који би се требало борити за исту.

СТРУЈЕ СРБА НА САБОРУ

С једне стране, конзервативна већина, на челу са карловачким патријархом Јосифом Рајачићем и дворским саветником Ђорђем Стојковићем, сматрала је да се у тој борби треба ослонити на бечки Двор, уз позивање на царске Привилегије, из 1690., 1691. и 1697. г., а насупрот њој су стајале либерална фракција, на челу са Светозаром Милетићем, која је заговарала споразум са Мађарима и тражење федералне јединице у оквиру Угарске.

Тзв. „средња струја“, на челу са Јованом Суботићем и Ђорђем Стратимировићем, која је заговарала заједничку борбу са Хрватима и стварање једне јужнословенске федералне јединице, у оквиру Хабзбуршке монархије.

Ипак, на самом скупу, превагу је однела конзервативна већина, тако да су у Беч упућени захтеви за обновом српске аутономне територије, са изабраним војводом, уз поштовање српске црквено-школске аутономије и очување српских привилегија.

Но, испоставило се да су Срби, подстицани од стране бечког Двора да истакну што веће захтеве, били само оруђе у политичкој борби између Немаца и Мађара, тако да њихови захтеви са Благовештенског сабора никада нису испуњени.

Но, и поред тога, у наредним деценијама ће захтеви изнети на Благовештенском сабору, како од стране конзервативне већине, тако и од стране либералне мањине, представљати политичку платформу за борбу српског народа у оквиру Двојне монархије, све до избијања Првог светског рата.

Пише: С. З.