Хитлер је ОДМАЗДОМ спремио Србима СТРАШНИ СУД: Све о априлском нацистичком нападу

Прошло је тачно осам деценија од покретања операције „Одмазда“ (нем. Unternehmen Strafgericht) којом су кренула бомбардовања Београда од стране Хитлерове нацистичке Немачке.

Бомбардовања Београда имало је тајни назив „Страшни суд” (нем. Strafgericht).

Немачка бомбардовања Београда у Другом светском рату  догодила су се 6, 7, 11. и 12. априла 1941. у уводним данима инвазије Сила Осовине на Краљевину Југославију.

Уследила је као одговор Хитлера на демонстрације у Београду 27. марта које су уследиле након што је Краљевина Југославија приступила Тројном пакту (25. марта), а на којима су се чуле пароле: „Боље рат него пакт!“ и „Боље роб него гроб!“

Издаја земље или мудар потез? Све о споразуму с Хитлеровим нацистима који смо потписали

На данашњи дан многи у Србији присећају се жртава бомбардованја и напада Хитлерове Немачке на Југославију, којим је Други светски рат и званично почео на нашим просторима.

Жртава и уништења присетио се и председник Србије Александар Вучић који је написао следеђе:

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Позадина

Након аншлуса Аустрије, Југославија се граничила са Трећим рајхом и потпадала је под све већи притисак како су се њени суседи сврставали уз Силе Осовине.

Између септембра и новембра 1940. Мађарска се придружила Тројном пакту, Италија, која је претходно „завладала“ Албанијом, је напала Грчку, а Румунија се такође придружила Тројном пакту.

Од тог тренутка Југославија је била скоро окружена Силама Осовине или њиховим сателитским државама, па је њен неутралан став према рату био под све већим притиском.

Адолф Хитлер је 14. фебруара 1941. позвао југословенског премијера Драгишу Цветковића и министра спољних послова Александра Цинцар-Марковића у Берхтесгаден и затражио да се и Југославија придружи Тројном пакту. Две недеље касније Бугарска се придружила Тројном пакту. Следећег дана немачке трупе из Румуније су прешле у Бугарску и затвориле прстен око Југославије.

Хитлер је даљи притисак извршио 4. марта када је југословенски регент кнез Павле Карађорђевић посетио Берхтесгаден, али је кнез Павле одложио одлуку. Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) мобилисано је у тајности 6. марта, а следећег дана британске трупе су се почеле искрцавати у Грчкој да помогну одбрану свог балканског савезника од Италијана.

ЈКРВ је почео да се размешта на помоћне аеродроме 12. марта и ово размештање је било завршено до 20. марта. Хитлер, који је желео да заштити јужно крило предстојеће инвазије на Совјетски Савез, упутио је ултиматум да Југославија потпише приступање Тројном пакту; југословенска влада је на крају попустила, 25. марта.

Два дана касније извршен је војни пуч од стране групе официра ЈКРВ и Краљеве гарде који су предводили армијски генерал Душан Симовић и бригадни генерал Боривоје Мирковић. Кнез Павле је збачен и замењен седамнаестогодишњим краљем Петром II, који је проглашен пунолетним.

Истог дана Хитлер је издао директиву 25, у којој је навео да је војни пуч променио политичку ситуацију на Балкану.

Наредио је да „чак и ако Југославија на почетку пружи доказе о лојалности, она се мора сматрати непријатељем и стога се мора уништити што је пре могуће”.

Након пуча, немачки извиђачки авиони су често залазили у југословенски ваздушни простор, па су ловачки авиони ЈКРВ били на сталној будности. Немачки упади су показали да су југословенска земаљска осматрачка мрежа и радијске везе неадекватне.

Планирање напада

Могућност напада је већ била латентна у дипломатским круговима. Последњих дана марта, женама и деци из британске амбасаде је наређено да напусте град, а 1. априла Немци и Италијани који су живели у Југославији почели су да се евакуишу из земље.

Дана 2. априла, немачки дипломатски кадар у Београду је драстично смањен. Остали су само отправник послова у амбасади, војни аташе, радио-оператор, секретар и возач.

Иако је одлука бомбардовању била донесена 27. марта, све до 5. априла није дат коначни налог за почетак напада. Разлог је вероватно да су два дана раније југословенске власти прогласиле градове Београд, Загреб и Љубљану отвореним градовима, у ишчекивању могућег немачког напада. Међутим, Хитлер је 5. априла пресекао почетне резерве и дао наредбу за напад.

У својој безизлазној ситуацији Београд је само могао очекивати помоћ од Совјетског Савеза и Турске, са којима је потписао споразуме о пријатељству. Стога, непосредно пре почетка непријатељстава, немачка дипломатска активност је била усмерена против спољних напора да се помогне Југославији.

Југословенска одбрана

С обзиром на бројност авиона који су Немци могли одвојити за инвазију, југословенска противваздушна одбрана се показала потпуно преоптерећеном. Како је Београд био проглашњен отвореним градом, око њега није било противваздушне одбране, док су авиони ЈКРВ били углавном застарели.

Према списку из 1941, ЈКРВ је имао око 800 борбених авиона, од тога 487 оперативних (од којих је само 150 било довољно спремно да се супротстави савременим авионима Луфтвафеа).

За одбрану Београда одређене су 1. ваздухопловна ловачка бригада, чији је командант био пуковник Драгутин Рупчић, и 6. ловачки пук са седиштем у Земуну.

Командант овог пука је био пуковник Божидар Костић; био је састављен од 32. ловачке групе и 51. ловачке, чији су команданти били мајори Данило Ђорђевић и Адум Ромео.

Ловачка група, састављена од три ескадриле, била је наоружана са 27 немачких ловаца Месершмит Bf 109; 51. ловачка група, такође подељена у три ескадриле, имала је 12 ловаца Месершмит Bf 109 и 6 пресретача Рогожарски ИК-3 домаће производње.

Земунски аеродром је био један од првих уништених циљева, чиме је немачким авионима дата велика предност у следећим нападима.

Након првог бомбардовања, ескадриле разних бригада бивају придодате за одбрану града.

Главне ваздухопловне базе Југословенске војске и припадајуће посаде били су:

• Краљево—Крагујевац; 6. ловачки пук, опремљен са 36 Месершмита Bf 109 и 30 Хокер харикена
• Нова Топола — Босански Александровац; 2. ваздухопловна мешовита бригада, опремљена са 33 Хокер харикена и 8 Икаруса ИК-2
• Бања Лука; 8. бомбардерски пук, опремљен са 48 британских бомбардера Бристол Бленим
• Скопље—Урошевац, 3. бомбардерски пук: 120 авиона Дорније Do 17
• Поред тога, било је и других пукова и бригада у Загребу, Приштини, Лесковцу, Куманову, Параћину, Бијељини, Подгорици, Мостару, Чачку и Пожеги.

ЈКРВ и противваздушна одбрана су 6. и 7. априла успели да оборе између 90 и 100 непријатељских авиона, док је ЈКРВ у само прва два дана изгубио 24 авиона у одбрамбеним мисијама и 40 на земљи. Тако је блицкриг Луфтвафеа спречио ЈКРВ да пружи организовани отпор.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

Немачко бомбардовање 1941.

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.

Хитлер је лично, 27. марта, донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александера Лера.

Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд” (нем. Strafgericht).

Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона), 6. и 7. априла.

Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада.

Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.  У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.

Последице

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи (процене: 2.271—4.000, немачке процене: 1500—1700). Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда (укључујући део зграде Старог двора).

Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника који су били дошли на јутрење. Најзначајнији споменик културе, Народна библиотека са 350.000 књига, уништена је већ првог дана бомбардовања.

Генерал Лер се 9. маја 1945. предао Југословенској армији. Побегао је и поново је ухваћен 13. маја. После рата суђено му је за ратне злочине пред војним судом Југословенске армије, а једна од тачака оптужнице се односила на његово командовање 4. ваздушном флотом током Операције Одмазда. Проглашен је кривим, осуђен на смрт и погубљен.

,, У је њој је сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”, генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године.

Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.

Пише: Дарко Злојутро

(email: darkozlojutro@gmail.com)