Издаја земље или мудар потез? Све о споразуму с Хитлеровим нацистима који смо потписали

Да ли је на данашњи дан пре 80 година потписана издаја земље или је учињен веома мудар дипломатски и политички потез који је покушао земљу да спаси од уништења питање је око кога се и данас многи Срби, али и историчари боре? Било како било, данашњи дан пре 80 година веома је важан за историју Србије и Балкана, јер је догађајем у Бечу, о коме данас пишемо покренут низ других судбоносних за све нас.

25. марта 1941. представници владе Краљевине Југославије, министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић и премијер Драгиша Цветковић, у Бечу су потписали документ о приступању југословенске државе Тројном пакту.

Фељтон: ПРИЧА 3 – Тито је преко затвореника са Голог отока ШПИЈУНИРАО Ватикан (ФОТО)

Овај акт, као један од најконтроверзнијих у историји Југославије, био је потписан под притиском сложених међународних околности, у тренутку када је режим Адолфа Хитлера био на врхунцу своје превласти у Европи, имајући наспрам себе још само Велику Британију, док су СССР и САД још увек биле неутралне, док је Краљевина Југославија била опкољена у обручу фашистичких сила, од Италије, преко Немачке, Мађарске, Румуније и Бугарске.

ДИПЛОМАТСКИ МАНЕВАР КНЕЗА ПАВЛА

Кнез Павле Карађорђевић, који је тада био на челу државе, у име малолетног синовца, краља Петра II Карађорђевића (1934-1945), иако англофил, покушао је, овим изнуђеним потезом, да одложи улазак Југославије у рат и избегне крвопролиће и распад земље, али у томе није успео.

Његов режим је оборен у војном пучу, на чијем челу је стајао генерал Душан Симовић, уз подршку британске обавештајне службе, у ноћи између 26. и 27. марта 1941. г.

Као реакција на тај чин, и поред изјаве да нова влада, под Симовићевим вођством, остаје при потпису Тројног пакта, уследио је бруталан напад на Краљевину Југославију, 6. априла исте године и њено распарчавање од стране суседних државa.

Звали су га ЛОРЕНС ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ, да ли сте чули за њега? Овај амерички агент желео је да уради немогуће

Позадина и споразум

Споразум је формализовао савезништво сила Осовина, који је уперен против још увек формално неутралних Сједињених Држава у случају да се умешају у Други светски рат.

Тројном пакту приступила је Мађарска (20. новембра 1940), Румунија (23. новембра 1940), Словачка као сателитска држава Немачке (24. новембра 1940) и Бугарска (1. марта 1941).

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

Приступање Југославије Тројном пакту (25. марта 1941) је као што је горе наведено проузроковало војни пуч два дана касније, а Немачка, Италија и Мађарска су на ово одговориле инвазијом на Југославију, окупирајући и делећи њену државну територију уз асистенцију Бугарске.

Резултат окупаторске поделе Југославије био је стварање италијанско-немачке сателитске државе познатије као Независна Држава Хрватска која ће такође приступити Тројном пакту (15. јуна 1941).

Текст пакта

Владе Немачке, Италије и Јапана сматрају као предуслов трајног мира да свака нација на свету треба да има простор који јој је потребан.

ЧЛАН 1. Јапан признаје и поштује вођство Немачке и Италије у завођењу новог реда у Европи.

ЧЛАН 2. Немачка и Италија признају и поштују вођство Јапана у завођењу новог реда у Источној Азији.

ЧЛАН 3. Јапан, Немачка и Италија сложили су се да сарађују на свим пољима. Обавезују се се да се помажу свим политичким, економским и војним средствима ако једна од три уговорене стране буде нападнута од неке силе, која се не налази у европском рату или кинеско-јапанском сукобу.

Пише: Д. О.