Да ли је на данашњи дан пре 80 година потписана издаја земље или је учињен веома мудар дипломатски и политички потез који је покушао земљу да спаси од уништења питање је око кога се и данас многи Срби, али и историчари боре? Било како било, данашњи дан пре 80 година веома је важан за историју Србије и Балкана, јер је догађајем у Бечу, о коме данас пишемо покренут низ других судбоносних за све нас.
25. марта 1941. представници владе Краљевине Југославије, министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић и премијер Драгиша Цветковић, у Бечу су потписали документ о приступању југословенске државе Тројном пакту.
Фељтон: ПРИЧА 3 – Тито је преко затвореника са Голог отока ШПИЈУНИРАО Ватикан (ФОТО)
Овај акт, као један од најконтроверзнијих у историји Југославије, био је потписан под притиском сложених међународних околности, у тренутку када је режим Адолфа Хитлера био на врхунцу своје превласти у Европи, имајући наспрам себе још само Велику Британију, док су СССР и САД још увек биле неутралне, док је Краљевина Југославија била опкољена у обручу фашистичких сила, од Италије, преко Немачке, Мађарске, Румуније и Бугарске.
ДИПЛОМАТСКИ МАНЕВАР КНЕЗА ПАВЛА
Кнез Павле Карађорђевић, који је тада био на челу државе, у име малолетног синовца, краља Петра II Карађорђевића (1934-1945), иако англофил, покушао је, овим изнуђеним потезом, да одложи улазак Југославије у рат и избегне крвопролиће и распад земље, али у томе није успео.
Његов режим је оборен у војном пучу, на чијем челу је стајао генерал Душан Симовић, уз подршку британске обавештајне службе, у ноћи између 26. и 27. марта 1941. г.
Као реакција на тај чин, и поред изјаве да нова влада, под Симовићевим вођством, остаје при потпису Тројног пакта, уследио је бруталан напад на Краљевину Југославију, 6. априла исте године и њено распарчавање од стране суседних државa.
Позадина и споразум
Споразум је формализовао савезништво сила Осовина, који је уперен против још увек формално неутралних Сједињених Држава у случају да се умешају у Други светски рат.
Тројном пакту приступила је Мађарска (20. новембра 1940), Румунија (23. новембра 1940), Словачка као сателитска држава Немачке (24. новембра 1940) и Бугарска (1. марта 1941).
View this post on Instagram
Приступање Југославије Тројном пакту (25. марта 1941) је као што је горе наведено проузроковало војни пуч два дана касније, а Немачка, Италија и Мађарска су на ово одговориле инвазијом на Југославију, окупирајући и делећи њену државну територију уз асистенцију Бугарске.
Резултат окупаторске поделе Југославије био је стварање италијанско-немачке сателитске државе познатије као Независна Држава Хрватска која ће такође приступити Тројном пакту (15. јуна 1941).
Текст пакта
Владе Немачке, Италије и Јапана сматрају као предуслов трајног мира да свака нација на свету треба да има простор који јој је потребан.
ЧЛАН 1. Јапан признаје и поштује вођство Немачке и Италије у завођењу новог реда у Европи.
ЧЛАН 2. Немачка и Италија признају и поштују вођство Јапана у завођењу новог реда у Источној Азији.
ЧЛАН 3. Јапан, Немачка и Италија сложили су се да сарађују на свим пољима. Обавезују се се да се помажу свим политичким, економским и војним средствима ако једна од три уговорене стране буде нападнута од неке силе, која се не налази у европском рату или кинеско-јапанском сукобу.
Пише: Д. О.
1 thought on “Издаја земље или мудар потез? Све о споразуму с Хитлеровим нацистима који смо потписали”